За одлучивање о заснивању хипотеке на непокретностима подноси се:
– Захтев за одлучивање о заснивању хипотеке на непокретностима , уз који се прилаже следећа документација:
– Образложена одлука надлежног органа подносиоца захтева, која треба у диспозитиву да садржи идентификацију непокретности на којој се заснива хипотека, као и образложење, које поред осталог, треба да садржи разлоге који опредељују подносиоца захтева за заснивање хипотеке;
– Копија извода, односно преписа из јавне књиге о непокретностима и правима на њима (који издаје надлежна служба за катастар непокретности);
– Извод из статута, односно другог општег акта корисника ствари, из којег се види надлежност органа корисника за доношење одлуке[1];
– Извод из регистра који се води код надлежног суда који садржи податке о оснивачу[2];
– Процену Министарства финансија, Пореске управе, о тржишној вредности предметне непокретности;
– План како ће се обезбедити средства за враћање дуга;
– Предлог уговора или други документ из кога проистиче дуг корисника непокретности чије се намирење обезбеђује хипотеком.
Напомена:
Чланом 18. став 6. Закона о јавној својини („Сл. гласник РС“, бр. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16-др. закон, 108/16, 113/17, 95/18 и 153/2020) прописано је да установе, јавне агенције и друге организације чији је оснивач АПВ, које немају статус органа аутономне покрајине или јавног предузећа, односно друштва капитала, имају право коришћења на непокретним и покретним стварима у јавној својини које су им пренете на коришћење.
Чланом 26. Закона о јавној својини одређено је да се под располагањем стварима у јавној својини, између осталог, сматра заснивање хипотеке на непокретностима.
Чланом 27. истог закона прописана је надлежност за одлучивање о располагању ствари у јавној својини. Сходно томе, о заснивању хипотеке на непокретностима у јавној својини Аутономне покрајине Војводине на којима постоји право коришћења из члана 18. Закона, под условима прописаним законом, одлучује Покрајинска влада.
Ништав је акт о располагању стварима у јавној својини који је донео ненадлежни орган, као и уговор закључен на основу таквог акта.
Чланом 36. Закона о јавној својини одређена је надлежност за закључивање уговора о располагању ставрима.
[1] Документација која се доставља само уколико се установа обраћа захтевом за давање сагласности први пут Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине.
[2] Исто.
