С обзиром да је чланом 22. Закона о јавној својини („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 – др. закон, 108/16 и 113/17, 95/18 и 153/20) прописано да надлежни орган аутономне покрајине даје начелну сагласност да се ствар дâ у закуп, опредељује се намена ствари за време трајања закупа, али не и будући закупац и услови закупа. Истим чланом одређено је да се припадност средстава остварених давањем у закуп ствари у јавној својини одређује у складу са законом којим се уређује буџетски систем. Чланом 24. Закона о буџетском систему Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017 и 95/2018, 31/19, 72/19 и 149/20) прописано је да за финансирање надлежности аутономних покрајина, буџету аутономне покрајине припадају јавни приходи и примања, у које се, између осталог, а сходно члану 19. овог закона, сврставају и приходи настали употребом јавних средстава, односно приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини аутономне покрајине, у складу са законом. Из наведеног произилази да су средства остварена давањем у закуп простора, искључиво приход Аутономне покрајине Војводине.

Чланом 6. став 2. Покрајинске скупштинске одлуке о прибављању, располагању и управљању стварима у јавној својини Аутономне покрајине Војводине („Службени лист АПВ“, број 45/18 и 45/23) прописано је да Покрајинска влада одлучује о прибављању покретних ствари у јавну својину АПВ за потребе органа и организација АПВ (у даљем тексту: корисници) за ствари чија појединачна вредност прелази износ од 1.000.000,00 динара. Чланом 7. став 1. прописано је да Покрајинска влада одлучује о прибављању покретних ствари у јавну својину АПВ за потребе установа, јавних агенција и других организација чији је оснивач АПВ, које немају статус органа АПВ или јавног предузећа, односно друштва капитала (у даљем тексту: носилац права коришћења), за ствари чија појединачна вредност прелази износ од 1.000.000,00 динара. Из наведеног произлази да Покрајинска влада одлучује о прибављању покретне ствари чија појединачна вредност прелази износ од 1.000.000,00 динара.

Законом о изменама и допунама Закона о јавној својини („Службени гласник РС“, број 94/2024) измењен је члан 64. и додати су нови чл. 64а-64ђ. Чланом 64ђ регулисано је питање посебне евиденције непокретности у јавној својини. С тим у вези, органи аутономне покрајине обавезни су да воде посебну евиденцију непокретности у јавној својини аутономне покрајине. Јавна предузећа, друштва капитала, зависна друштва капитала, установе, јавне агенције и друга правна лица, чији је оснивач аутономна покрајина као корисници обавезни су да воде посебну евиденцију непокретности у јавној својини које користе. Посебна евиденција непокретности у јавној својини садржи податке о вредности, стању и кретању непокретности, у складу са књиговодственим вредностима. Посебна евиденција непокретности у јавној својини садржи и све податке о непокретностима наведеним у члану 64б овог закона. Податке из посебне евиденције непокретности у јавној својини корисници, односно носиоци права јавне својине су дужни да ускладе са подацима из катастра непокретности и катастра инфраструктуре, као и да предузму потребне радње како би се спровео упис у катастар непокретности и катастар инфраструктуре, а све у складу са законом којим се уређује упис у катастар непокретности и катастар инфраструктуре и законом којим се уређује јавна својина. Усклађени подаци из става 4. овог члана се сматрају достављеним Дирекцији, која истим има приступ у складу са чланом 64г став 1. овог закона.

Чланом 8. Закона о изменама и допунама Закона о јавној својини прописано је да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Уредба о евиденцији непокретности у јавној својини („Службени гласник РС“, бр. 70/14, 19/15, 83/15 и 13/17).

Имајући у виду наведено, НЕП обрасци се више не попуњавају, а Регистар непокретности који је вођен преко еУправе није у функцији.

Одредбом члана 10. ђ Закона о водама („Сужбени гласник“, број 30/10, 93/1, 101/16, 95/18 – др. закон) одређено је да уговор којим се установљања право стварне службености на водном земљишту и водном објекту у јавној својини закључује јавно водопривредно предузеће;
Чланом 10. Закона о путевима („Сужбени гласник“, број 41/18 и 95/18 – др. закон) прописано је да је делатност управљања државним путевима II реда, односно деловима државних путева II реда који се налазе на територији аутономне покрајине, обавља јавно предузеће, односно друштво капитала, чији је једини власник аутономна покрајина. Чланом 117. став 2. наведеног закона одређено је да, до оснивања управљача државних путева II реда на територији аутономне покрајине, делатност управљања тим путевима обављаће јавно предузеће за управљање државним путевима Јавно предузеће „Путеви Србије“.
Дакле, у вези установљавања права службености, потребно је захтевом се обратити Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине“ и Јавном предузећу „Путеви Србије“.